Да би се остварила мисија промене свести читавог народа који ће се стидети да каже да је националиста и патриота, што би по природи ствари сви требали да будемо, потребно је пре свега уништити свест о онима који су те дефиниције давно поставили и који су се са поносом тако декларисали. Потребно је из српских мозгова избрисати ликове и дела српских националиста попут Михаила Пупина, Јована Дучића, Воје Танкосића, Радомира Путника, Милоша Црњанског, Моме Капора итд. јер како би се “национализам” представио погрдно са стотинама оваквих имена који су га са поносом стављали као свој префикс?
Уколико би отворили Вујаклијин речник и зауставили се на значењу речи “Национализам” прочитали би следеће: Национализам је француска реч која означава човека који је привржен властитом народу и његовим интересима. Означава скуп снажних осећања љубави и привржености чији су објекти сопствени народ, национална држава (отаџбина) и целокупан етнички простор датог народа, језик и писмо, национална историја, култура и традиција.
Ако дефиниција “национализма” не садржи ниједну реч мржње и дискриминације према другом народу или појединцу, како он може бити погрдан? Шта на крају крајева значи подела на српске националисте и оне који то нису? Да ли је то подела на оне Србе који воле и који не воле свој народ, своје комшије, претке, породицу? Ако јесте онда за нас постоји само једна подела на Србе и оне који то нису.