Истраживањем историјских околности почетком ХХ века долази се до јасног закључка да је у непосредном тренутку пре формирања прве југословенске државе огромна већина српског народа па и интелектуалаца и јунака у њему била за ту државу.
Наравно лако је нама данас са временске дистанце након Јасеонвца, Градишке и Олује да будемо “паметни” и прогласимо ову идеју кобном за Српство, с тога је просто недопустиво нападати и проглашавати “мањим Србима” оне који су 1910. или 1915. били за њено формирање – а велика већина је била обманута чистом идејом братства са другим несумњиво (бившим) српским народима. Готово сваки виђенији Србин из тог табора који је доживео нека будућа времена, покајао се и навео то као једном од српских обмана. Ипак, задивљујућа је појава оних који су и у тим временима прозрели будућност и искочили из масе успротивећи се овом плану. Један од њих је и бајни Херцеговац Владимир Гаћиновић.
Влада је био један од најумнијих људи тог времена иако је тада тек газио своје двадесете године. Толико начитан, елоквентан, храбар и шармантан човек не рађа се често. Ова личност је био најсветлији изданак српског национализма којег се никада до краја живота није одрекао, а због кога је и убијен у својој 28. години.
Живео је Српство. Њему је дао све и за њега је био свугде. Био је истакнути члан најузвишенијих српских слободарских организација Црне Руке, Младе Босне и Народне одбране. Младобосанци иако им је био по годинама вршњак у њему виде узора и идеолога. Један од њих је и Гаврило Принцип који када је једном упознао Гаћиновића, остао му је веран до краја живота. Са разлогом се сматра главним организатором Сарајевског атентата. Због чега бива изгнан далеко ван граница наше Краљевине.
Из тог разлога није успео да се домогне Отаџбине и бори се као добровољац у Великом рату, као што је то чинио у ратовима пре њега па наставља деловање из емиграције – сакупљајући српске добровољце широм света. Због оданости Црној Руци али и свог утицаја, служба Француска се удружује са нашом службом и убија га уочи Солунског процеса 1917. у Фрајбургу.