Нишки комитет је била тајна национално-политичка организација, основана 1874. непосредно пред ослобођење Ниша од Турака, која је обухватала цео нишки и пиротски санџак. Њени оснивачи били су виђенији људи из друштвено-политичког живота Ниша. Настао је као потреба за одбрану егзистенцијалних права Срба у Османској царевини и поновно јачање старих центара народних буна и устанака и учвршћивање везе са властима у Србији и Црној Гори. Оснивањем Нишког комитета створена је нова, слична старој Гарашаниновој из Начертанија, српска погранична организација у Старој Србији, која је своје активности спроводила на подручју које је обухватало Нишки, Призренски и делове Видинског, Софијског; Новопазарског и Скопског санџака. Са радом Нишког комитета била је упозната српска влада, која је и одобрила њен рад, и пружила сваку могућу помоћ и обећања за врло брзо ослобођење нишког подручја и свих српских територија. Тако је Ниш постао главни центар, преко кога се одвијао национални рад српске владе са Србима у Турској.
Велики покрет Срба у Османској царевини наметнуо је кнезу Николи да у Црној Гори у пролеће 1876. уђе у рат на страни херцеговачких устаника, а за њом и тзв. ратни кабинет Српске владе и кнеза Милана. Србија је те године објавила рат Османској царевини. У крвавом и дуготрајном оружаном сукобу са Османским царством нашао се и Нишки комитет заједно се усамљеним српским народом под турском влашћу у поробљеној Србији. Србија је у том раздобљу заједно са Црном Гором водила тзв. Први српско–турски рат, сопственим снагама. Тек почетком 1877. у рат са Османским царством ушле су Русија и Румунија. У Првом српско-турском рату Нишки комитет је са четом од 300 бораца, коју је формирао и са њом директно командовао Коле Рашић имао главни циљ да пробије пут српској војсци и олакша њено даље продирање на југ Србије. Ипак, тај рaт се зaвршиo турскoм пoбeдoм али се борба убрзо наставила у Другом српско-турском рату. Ниш и добар део Старе Србије je убрзо ослобођен, али је одлуком представника Великих сила на Берлинском конгресу у лето 1878. Србији призната само територија Нишког санџака (без Знепоља са Трном, Драгомира и Цариброда).