Србија
Република Српска
Црна Гора
ДијаспораОтворено питање за све људе из Црне Горе који данас нису раме уз раме са нашим јунацима који својим телима бране Православне светиње, зато што се не сматрају истим националним идентитетом као они, би било ко сте онда ви? Да ли сте ви потомци и исто оно што су били један велики Владика Данило тј. Његош, краљ Никола, Марко Миљанов и Сердар Јанко Вукотић или сте нешто друго? Уколико се не сматрате истим оним што су они били, то значи и да сте се одрекли таквих људи. Уколико сте се одрекли таквих људи, какви сте онда ви људи? Уколико кажете да их се нисте одрекли, али и да нисте Срби, да ли онда уопште знате шта причате?
Ова објава се односи управо на такве јер они који су их се одрекли вероватно одавно нема спаса, али они који све то раде из незнања потребно је само пар прочитаних реченица које су ови људи давно оставили свима нама у аманет. Шта је некада на тему националног идентитета себе и својих сународника из Црне Горе писао Његош:
Године 1833. написао је следеће: “Српски пишем и зборим, Сваком громко говорим, Народност ми Србинска, Ум и душа Славјанска.”
У песми Бој на Мартиниће: Мартинићи српски соколићи! Ви цареве паше исправљате… У слободној српској Црној Гори…”
У песми Србин Србима: “Како одох из слободних горах, Мишљах у њих Српство оставити…”
У Пустињаку цетињском оставио је посвета у стиху: “Србин српском роду своме, Ово дјелце посвећује, Његово је ситно цв’јеће, По ливади правој Српства, И узрасло и побрато, И у в’јенац роду дато.”
У песми Нахије: “Црне Горе крајино и крило, Родом сваким Италијо српска… Ти си мати српске Црне Горе И бранило соколовска гњезда…
А Србљах дико и похвало…”
Извукли смо само пар реченица којима је недвосмислено јасно Његош ставио свима до знања ком народу припада он, његова краљевска лоза и његов народ из Црне Горе. Стихова и реченица има још на стотине листова папира али је и овај сасвим један довољан да схватите да смо један исти народ – браћо наша Срби из Црне Горе!
