И ОНИ СУ СРПСКИ БОРЦИ – УПОЗНАЈТЕ СРПСКЕ ЛОВЦЕ..⁣⁣

По легенди српски гонич је потомак паса који су у Европу донели феничански морепловци.Данас је доста распрострањен на Балкану, али ретко се може наћи у свету. Ова раса је званично призната 1948.године од стране FCI под називом балкански гонич (баш чудно), али је 1996. год име промењено у српски гонич.То је темпераментна раса паса пуна енергије и изузетно живахна. Његове особине су се најпре прилагодиле српском рељефу и клими,а затим су усавршене селекцијом. Српски гонич је изузетан ловац на зечеве, јелене и дивље свиње, неуморан трагач за рањеним животињама. Српски гонич у изгледу сједињује снагу и елеганцију. Има дугачку главу са средње дугачким ушима које равно падају уз образе. Ноге су му снажне а.бокови благо подигнути. Длака је бујна, кратка, сјајна и помало груба. Oсновна боја длаке је лисичије црвена или жуто црвена са црним плаштом.⁣⁣
⁣⁣

Србија поседује још једну од најкрволочнијих и најјачих раса паса на свету, наравно уз општепознатог Шарпланинца. То је СОП, скраћено од Српски одбрамбени пас. Ово је релативно млада раса настала 1991. године на планини Романији укрштањем који је спровео травар Ненад Гавриловић. Сматра се да је ову расу паса одгојио по угледу на изумрлу расу „српски мастиф“. Када чују које врсте је овај невероватни травар укрстио да би реконструсао веома стару, изумрлу расу која потиче још из средњег века, многи остану без текста. СОП је заправо производ укрштања вука, торњака, напуљстог мастифа, ротвајлера и америчког стафордског теријера. Коначна укрштања су завршена 1991. године, па се та година узима као година настанка расе.⁣⁣