На рођендан Грабежа, на Видовдан 28. јуна 1914., Франц Фердинанд и Софија стигли су у Сарајево возом. Недељко Чабриновић је бацио ручну бомбу на надвојводин аутомобил, међутим бомба је касно експлодирала. Грабеж није успио искористити своје оружје. Његова позиција је била 150 метара удаљена од Латинског моста узводно, на следећем мосту. Ипак, недуго затим Принципови пуцњи су били прецизнији. Неповређен се вратио кући на Пале и сакрио свој пиштољ и бомбу. Грабеж је направио грешку и жандари су пронашли његову пропусницу у јавном WЦ-у, на којој се видело да је прешао из Србије, па је постојала сумња. Код куће је спремао свој план бјекства у Србију. Планирао је да пешке дође до Вишеграда, али његова девојка Лепосава Лалић, паљанска учитељица за то није била способна. Кренули су возом са паљанске станице према Вишеграду 29. јуна. На станици у Прачи среће се са будућим четничким војводом Доброславом Јевђевићем. Њихов разговор је чуо један жандарм у близини, посумња и ухапси га. Грабеж је до краја остао веран пријатељ с онима с којима је и одлучио да крене у револуционарну борбу. Што је и показао током истраге и суђења. И њега је мученичка смрт у Чешком затвору Терезин уздигла међу оне ретке чији поступак је вредан дивљења и вечне захвалности.