САХРАНА СЛАВНОГА ВОЈВОДЕ ТАНКОСИЋА!

„Једна велика национална манифестација. На ретко свечан начин сахрањени су јуче поподне у Београду посмртни остаци комитског војводе, мајора Воје Танкосића, једног од најзаслужнијих бораца за народно ослобођење. Као што је већ раније било јављено спровод је кренуо од београдске железничке станице, куда су још прексиноћ ковчег са Танкосићевим посмртним остацима пренели његова мајка и његови четници. Од једног па све до два и по часа формирала се поворка. На челу су били крст, петнаест лепих венаца,затим одред војника пешака, војна музика,за њима четници са црном заставом, па добровољци са својом заставом, затим инвалиди, једна група националиста, циганско певачко друштво,свештеници, а одмах са њима лафет са ковчегом и шест коња у запрези. Поред лафета ишли су с једне и друге стране по три четника, из Танкосићеве чете још из 1912. године. На ковчегу који је био покривен зеленилом, био је причврсћен Танкосићев комитски калпак и његова сабља. Иза лафета,мајка Мира, и Танкосићева родбина, затим његови пријатељи и грађанство. На крају, још један одред војника пешака. Тачно у два часа спровод је кренуо од станице Карађорђевом улицом, па поред Калемегдана до Саборне Цркве. И ако је баш у тренутку када је спровод кренуо, пљуснула је хладна јесења киша,непрегледне масе света који су биле прекриле улице, од станице до Цркве, кроз које је спровод требао да прође остале су и даље на својим местима. Црква је исто тако била дупке пуна. И када су четници унели у цркву ковчег свога војводе, изузимајући малог броја који је ишао одмах за породицом нико више није могао да уђе.После опела на којем су чинодејствовали осам свештеника, говорили су у цркви прво владика Варнава,а потом г. Душан Димитријевић и Драгиша Васић. Они су у својим убедљивим говорима изнели цео рад и заслуге покојникове за општу националну ствар. После њихових говора спровод је кренуо из Цркве Краља Петра, Кнез Михајловом до Теразија…

Свуда успут, нове непрегледне масе света, очекивале су да још једном одаду пошту покојнику. На Теразијама,пред трибином, спровод се зауставио. И тек ту се и као кроз густу кишу која је непрестано немилосрдно лила, могло видети колико је нашло света да узме учешћа у последњем испраћају заслужног војводе.Цео простор од“ Сата“ па до Краља Александра улице био је прекривен светом. Пред трибином на Теразијама са покојником се опростио мајор у пензији г. Љубиша Борисављевић. Он је пробраним речима изнео Танкосићеве заслуге за Сарајевски атентат, који треба да се сматра, рекао је, као први акт, први корак ка ослобођењу. У своме говору г. Борисављевић се дотакао рада удружења „ Уједињење или смрт “ и сени неумрлих националних јунака Гаврила Принципа и Чабриновића.Са Теразија спровод је продужио, увек кроз густ шпалир света, Краља Александра улицом.На углу Александрове и Краља Милутина улице,у којој се налази кућа Танкосића, спровод је поново застао.Ту су се опростили са покојником председник Удружења ратних инвалида г. Недић и г. Богојевић. Њихови узбудљиви говори,у којима су обојица, као и прва три говорника,величали заслуге војводе Танкосића, дубоко су ганули све који су их слушали…

Било је већ пет часова када је спровод још једном застао пред зградом нове универзитетске библиотеке на Тркалишту. На томе месту војници су се издвојили из поворке и одали покојнику једним плотуном последњу пошту. А тада је музика, која је дотада свирала посмртни марш одсвирала тихо Танкосићеву омиљену песму четничку химну „Спрем’те се, спрем’те, четници, силна ће борба да бидне“… Кад се стигло на гробље био је увелико мрак. И ако је киша непрестано падала преко 1000 душа дошло је до гробља да и тамо покажу колико престоница цени заслуге и рад јуначког Танкосића. На гробу су се са покојником опростили војвода Коста Пећанац и прота Никола Бојић. У 6 и четврт спуштени су у гроб посмртни остаци војводе Танкосића да се вечно одмарају.“