ПОБЕДА У БИЦИ НА ЧЕЛОПЕКУ – ЗА ВЕЧНО СЕЋАЊЕ НА ВОЈВОДУ ДУЛЕТА!⁣

На Велику Суботу 1905. године догодила се велика битка на Челопеку. То је била уједно и прва велика борба четника са Турцима и арнаутима, том приликом је посбно се истакао велики војвода Дуле. Човек остаје без речи пред чињеницом да је данашње сурово време оваквог јунака осудило на заборав и да Срби данас готово да не знају ни ко је био Душан Димитријевић, познатији као Војвода Дуле. ⁣
⁣

Дан раније, на Велики петак, састале су се у селу Дубочица ради договора две чете са око 170 бораца и по завршетку договарања чета војводе Скопљанчета са четрдесетак људи кренула је ка селу Пелинце, док су остали пошли у село Никуљане на краћи одмор. Турци су, највероватније обавештени од својих доушника, ударили на ову четничку јединицу с великим бројем војника, којима је командовао војвода Танкосић. Схватајући да се толикој турској војсци не може успешно супротставити Танкосић је наредио да се цела јединица повуче на брдо звано Челопечка кула. Већ измореним четницима, који су данима били у маршу, то повлачење пало је веома тешко. Али, другог избора није било. ⁣

Танкосић је са војводом Дулетом Димитријевићем, храбро остао на зачељу да би заустављао Турке док се његови четници не повуку уз стрме стране узвишења. Чим је прва група стигла до врха отворила је ватру на Турке и како је која група стизала тако се ватра појачавала. Мртви и рањени турски војници ваљали су се низ камените стене. Битка је трајала целога дана и завршила се катастрофалним поразом Турака и Арнаута. Њихови губици прешли су бројку од 200 погинулих и рањених, док су на бојишту остала 2 српска борца. Један од њих био је славни потпоручник Петар Тодоровић. Да би се домогли Петрове пушке Арнаути су по цену живота покушавали да је се дочепају. Гинули су упорно један за другим и тек је петнаестом пошло за руком да зграби пушку. Почео је да бежи пред ватром српских четника, али је пао и у котрљању низ стене поломио ноге.

Ова победа дала је велики полет четницима и била својеврсно упозорење бугарским комитама да са Србима неће бити шале. То је осоколило и Грке па су и они притисли Бугаре због побугаривања грчког становништва.