ЧЕТНИЧКИ ЗЛОЧИН У ВРАНИЋУ..⠀

⁣Верујемо да ниједно село као што је то Вранић, није толико пута спомињано у југословенским медијима. Село вранић је постало најпознатије село, али нажалост не по нечему лепом већ по страшном злочину у њему. Још већа трагедија села Вранић је та што су жртве биле селективно коришћене за политизацију овог догађаја. Злочин у Вранићу је и одлична персонификација одраза војничког кодекса обе стране. Пре свега да би спомињали Вранић или било који други догађај, морамо знати шта се тамо догодило, шта је претходило том злочину, како се заправо одиграо и шта је било након њега.⠀
⠀Овом неоспорном злочину појединих четничких команданата претходио је ништа мањи злочин комунистичких пара војника и то дан раније на највећу Православну славу Никољдан: У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. у Вранићу је заноћио 2. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО. Својих 12 рањеника батаљон је сместио у куће комунистичких симпатизера (то је била уобичајена пракса једних и других, да се оптерети супротна страна), док су се здрави разместили по селу.

У цик зоре командант батаљона примећује да је свих 12 рањеника брутално заклано и измасакрирано на спавању и непромишљено наређује да се за одмазду у тих 12 кућа стрељају сви мушкарци. То је и учињено, с тим што је убијено и неколико женских особа, док је једна беба погинула од залуталог метка. Наравно за масакр четничких рањеника нико никада није одговарао. Док је за стрељање комунистичких кућа наређено на своју руку, по важећем законодавству Краљевине Југославије учињен ратни злочин јер није било суђења преког војног правосуђа, већ је Дрењанин сам наредио одмазду. Као и свака озбиљна војска, и ЈВуО под командом Ђенерала Драже Михаиловића је у герилским условима спровела истрагу и пред Дрењанином и његовом јединицом стајала је оптужница за ратни злочин у селу Вранић. Међутим, како је рат трајао и сукоби се интезивирали, са суђењем Дрењанину се одуговлачило и није било могуће да се заврши до краја, па је донета одлука у складу са законом да се оно изведе на крају рата. Наравно до суђења предвиђеним законом никада није дошло јер су је комунисти решили убиством без судског процеса.⁣