БОГОРОДИЧИН ПОЈАС ЈЕ САЧУВАН ЗАХВАЉУЈУЋИ НАШЕМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ! ⁣

⁣⁣ Мало је хришћанских светиња које су вековима изазивале толико поштовања као Богородичин појас – једина реликвија за коју се верује да је непосредно сачувана из земаљског живота Пресвете Богородице. Њен пут кроз историју је био узбудљив и драматичан, а овако је сачуван до данашњег дана..

По предању, сама Мајка Божија исплела га је од камиље длаке, а после њеног успења управо га је Свети Тома пронашао у празном гробу као сведочанство њеног небеског узнесења.

Судбина ове светиње била је готово подједнако бурна као и историја народа који су је чували. Прво је вековима боравила у Јерусалиму, потом у Кападокији, а затим у Цариграду, положена у златни ковчег царева Истока. Предање казује да је управо Богородичин појас исцелио царицу Зои, након чега је извезен златним концем и добио изглед који и данас има.
⁣
За њега су се водиле борбе, ношен је у походе као залог победе и више пута је отиман и премештан. Постао је једна од најпожељнијих реликвија најмоћнијих царева и владара. После пораза византијског цара Исака 1185. године, реликвија је однета у Бугарску. Али у XIV веку њена историја изненада се преплиће са судбином српског народа. После векова премештања и ратовања око њега, ова велика светиња долази у посед кнеза Лазара Хребељановића. И ту се открива величина српског владара..
⁣
Лазар није Богородичин појас задржао као знак моћи нити га је чувао као дворско благо. У времену када су владари реликвије носили у битке као залог победе и симбол власти, српски кнез доноси другачију одлуку. Свестан да такве светиње не припадају једном човеку већ читавом православном свету, он Богородичин појас заједно са делом Часног крста дарује манастиру Ватопед на Светој Гори. Тако једна од највећих хришћанских реликвија није само прошла кроз српске руке – већ је управо захваљујући кнезу Лазару добила своје трајно уточиште.
⁣
⁣
Зато се данас једна од највећих хришћанских светиња налази на Светој Гори и носи и тихи печат српске историје. Богородичин појас није у Ватопеду стигао случајно – тамо га је оставила рука нашег кнеза Лазара, човека који је знао да су небеске вредности трајније од сваког земаљског престола.