ОД БЕЗИЗЛАЗНЕ СИТУАЦИЈЕ ЗА СРБЕ НА КОСОВУ 1911. ДО ОСЛОБОЂЕЊА 1912. ГОДИНЕ!⁣

Ситуација у којој су се налазили Срби, поготово они на Космету, често је деловала безизлазно по њих. Будите сигурни да депримирајућа перспектива коју данас са разлогом многи имају у погледу према Косову и Метохији се не дешава по први пут у историји. Та ситуација се кроз цикличне кругове кроз историју понављала, али оно што је заједничко за све те случајеве је то да се сваки пут окончавала обртом у нашу корист и то кроз наглу промену. Најбољи пример тога је 1911. година..⁣
⁣

Те 1911. године на Косову и Метохији чинило се да је ситуација по Србе безизлазна. Толико је растао број Албанаца који су га насељавали да се демографска слика за само 40 година када је однос био 67% Срба према 33% Арнаута, променила у 80% Арнаута према 20% Срба. Зулуми над српским становништвом су били свакодневица док је албански его растао из године у годину. Кулминација се догађа у лето 1911. године када на Косово у посету долази турски султан Мехмед V. Албанци су недељама припремали овај свечани дочек. Приштина је била цела окићена славолуцима у облику полумесеца и исписана арапским натписима. Када је султан ушао на окупирано Косово, дочекало га је преко 100.000 Арнаута, док њихови извори говоре и о цифри од 200.000 људи. ⁣
⁣

Посета цара Мехмеда била је демнострација силе и спремности да над Старом Србијом власт полумесеца остане до краја света. Тако су Албанци исрекно и гледали на њу. Након те посете зулум Арнаута над Србима достигао је врхунац, паљена су села, пљачкане су куће и малтретирано је све са српским предзнаком. А онда, после само годину дана дешава се обрт..⁣
⁣

Османска империја која је вековима уназад чувала леђа Албанцима и покривала све њихове злочине над српским живљем, почела je драстично да слаби до коначног краха 1912. године. Политичка ситуација у региону се нагло мења. Лета 1912. године, српска војска је у силовитом јуришу дословно самлела турске снаге на Косову али и околини од Новог Пазара па све до Драча. Локалним Арбанасима није падало на памет да пружају било какав отпор већ су уплашени пред српским налетом, молили за милост српске војске не би ли сачували своје животе.