Матија Бан је био професор Лицеја, политичар, дипломата и један од најпознатијих представника Србокатоличког покрета у Дубровнику. У Београд је дошао 1844. године и постао васпитач ћерке кнеза Александра Карађорђевића. Након три године, као резултат тог педагошког посла написао је три свеске под називом Воспитатеља женског. У то време био је један од најплоднијих српских писаца. Као шеф инфо-бироа водио је и националну пропаганду.
Термини “Југословен” и “Четник” нашли су се у нашем језику захваљујући управо њему јер је он креирао програм ослобођења и уједињења Јужних Словена. У програму је представљена унија Хрватске и Србије, којој би се, по жељи, прикључила и Бугарска. Према том концепту феуделне југословенске државе, Србија је требало да има улогу коловође, а уједињене би биле: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, северна Албанија, Бока Которска, Далмација и Босанска крајина. Хрватско-славоснки остатак југословенских територија на запад и приморје до Трста представљало је Велику Хрватску. Овај план уручен је Стевану Книћанину.
Реч “четник” је створена 1848. године по узору на пољски језик, а њој је означио герилца у Грбаљској буни. Касније организација “Уједињење или смрт” (Црна рука) од четника прави скоро непобедиву српску герилу која је имала кључну улогу у ослободилачким ратовима 1903-1918. Још једна веома занимљива ствар из живота Матије Бана се односи на највећи православни храм – Храм Светог Саве. Безобзира на његову католичку вероисповест, био је први и главни иницијатор и творац идеје подизања Цркве Светог Саве на Врачару. Касније је основао Друштво за подизање храма Светог Саве, а 1905. године расписан је тендер. Све остало је историја…