АНТИЈУГОСЛОВЕНСТВО УРОША ПРЕДИЋА ПРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ..⁣

⁣⁣ Чак и уочи самог прављења прве југословенске државе било је свега неколико људи који су јавно иступили против ње и ту причамо о 1918. години. Е сад замислите прозорљивост великог Уроша Предића који још 1904. пише писмо Илариону Руварцу у којем аргументовано саопштава свој антијугословенски став и погубност такве идеје.⁣
⁣

То је био један од највећих сликарских великана ових простора икада рођених, интелектуалац који је говорио течно 5 језика поред српског и један од најбољих примера исконског српског национализма – Урош Предић. Он наслућује погубност југословенске идеје још више од деценију пре него што је она почела са имплементацијом и пише писмо Илариону Руварцу којем саопштава следеће:⁣
⁣
„Био сам позван од стране Хрвата да учествујем у хрватском одјелу. У позиву стоји да само хрватски уметници имају приступа, а зову мене. Ја нисам Хрват ни по народности, нити по поданству. То сам им и одговорио. Сад сам дирнуо у зољино гнездо. Ако ме нападну, тако ми и треба али нисам могао, а да се не нашалим јер право да Вам кажем мени цела та југословенска изложба изгледа шаљива. ⁣
⁣
Ту изложбу приређује неко кога нема. Приређује је чист теоретски појам поникао у глави Људевита Гаја и неко време претрпан, а сада опет ексхумиран појам Југословена. Је л сте ви видели већ и једног Југословена? Ја нисам. Питајте вашег сапатникам управитеља сплитске гимназије, које је народности. Он ће без устезања и са поносом одговорити да је Хрват. Питајте најодушевљенијег аранжера београдске изложбе, шта је, он ће одговорити са несмањеним поносом да је Србин. Па камо нам тог жељеног Југословенства?⁣
⁣
Познаћемо га када у Загребу опет стану бацати мућковима на српску цркву, а у Македонији и Старој Србији убијати српске попове и учитеље. Манимо се те жалосте перспективе, живот је трагикомедија у којој у најсмешнијем моменту сви плачу, а грохотом се смеју и кличу када би ваљало сви да плачу.“